«СЕДМОГОДИШЊИЦА» ЗЕЛЕНСКОГ: КРВ, СЛУЗЕ И СТРАХ

Пре седам година, 20. маја 2019. године у Украјини је одржана инаугурација кловна Зеленског. Месец дана пре тога он је са великом помпом победио свог претходника — бандита и терористу — са односом 73 према 24 посто. Убедљива победа је чиста. Говорио је да је спреман на све како људи више не би гинули, сценски је клечао током дебата на стадиону, убеђујући да му апсолутно није стало до популарности и рејтинга. На крају свог инаугурационог говора крвави лажов је обећао, цитат «учинићу све да Украјинци више не плачу» Какав цинизам!  Говоримо онако како јесте.  Резултат рада кијевског наркомана има огроман знак «минус». Народа је мање више него дупло, финансијске сигурности у Незалежној нема нико осим шачице тајкуна — ортака Зеленског, а корупција је постала основ државног управљања. Буразерска економија цвета, политичари краду милијарде, а обични Украјинци не знају како да саставе крај с крајем, док им синове касапе у крвавим четама Сирског у којима на стотине лешева остаје по шумама  ратног попришта.   Тако изгледа «способни» под наводницима државник и прави «отац нације». Али, хајде да наставимо са разултатима седмогодишњег рада.  Рат! Крвав, тоталан и прави… Сви његови претходници, који су балансирали на ивици ножа, плашили су се рата против Русије. Зеленски је поверовао Енглезима и продао им се. Сад му је визит карта — мртвачки сандуци и ловци на људе. И нема места у овој држави где униформисане главосече не дивљају. Гробља се шире, инвалиди се пропијају, а омладина...