Два Синих Ока поёт Джордже Марьянович Сербия

Два плава ока (Пева: Ђорђе Марјановић) Далеко негде сад си ти и ко зна дал ћемо се ми, још једном у животу срест и љубит као пре. Била је тада кишна ноћ, а облак скриво звезда сјај, сусрет нам први беше то и час што зближи нас. Два плава ока, једном у тами сретох ја, а усне њене шапнуше бит ћу твоја. Још увек памтим добро пољупце нежне те, јер тада сазнах шта значи права љубав. Ал ти дани прођоше као снови што сваке ноћи будан сањам ја, о срећи давној. Два плава ока, спомен су само срцу мом, јер усне њене не љубе више мене.2x Не љубе више мене…не љубе више мене…