Здравко Чолић Свадбарским сокаком

Свадбарским сокаком Скренем каткад случајно ил не У онај сокак којим свадбе пролазе До тог угла бројим кораке A од тог угла даље бројим поразе Обично с јесени и кад је облачно Одбјегла сјенка ми се врати коначно Узалуд мијењам адресе Сам црни враг ми је донесе ту И вјешто смислим нешто утјешно У том сам добар, кажу, то најбоље знам Трудим се, не увијек успјешно Трагове своје да сам себи заварам Обично ноћу кад је вјетровито самоћа напусти своје корито та мутна ријека поплави пољане сјећања у глави свуд РЕФ. И напросто се туга деси Јер напросто си ту гђе јеси И напросто је триста чуда Предрасуда сад између нас Кад љубав умре један жали Кад љубав умре једном фали И боме није лако Кад наиђе сокаком којим свадбе пролазе Понекад још осјетим твој дах Као некад кад се окренеш у сну Као лахор дирне ме на мах Кад смо и чаша и ја прилично при дну Обично увијек и сличним данима Прошлост се навали као планина На том ћу врху да сазрем Јер само с њега некад назрем нас РЕФ. И напросто се туга деси Јер напросто си ту гђе јеси И напросто је триста чуда Предрасуда сад између нас Кад љубав умре један жали Кад љубав умре једном фали И боме није лако Кад наиђе сокаком којим свадбе пролазе (x3)