ХОЋУ ПУШКУ! - ЛЕПОТИЦА РАТНИЦА СОФИЈА ЈОВАНОВИЋ

Била је лепотица и херој, ратница и дама њено име је Софија Јовановић, а данас ћу вам говорити о њој. Софија је рођена у Београду 1895. године, била је ћерка месара Јовановића из Душанове улице. Он је имао више ћерки али не и сина, па се и гласно жалио због тога што нема „сина јунака“. Неслутећи да у свом дому гаји јунака о коме ће генерације и генерације причати. Била је деветнаестогодишња матуранткиња када је избио Први Балкански рат, није помишљала на студија, а још мање на удају, хтела је да ратује. Пријавила се Народној одбрани, али тамо нису хтели ни да чују, рекли су јој у шали да би био највећи грех да погине тако млада и лепа, јер Србија на Османлије шаље јунаке а не матуранткиње. Отишла је покуњена, али је сутрадан опет дошла, када је угледа један мајор рече: Којим добром девојко? – Хоћу пушку и ратни распоред! – рекла је одлучно. – Одавде нећу отићи без пушке. Ако посустанем или се уплашим задатка, убијте ме… Сви су моји у рату, нећу ни ја да седим код куће. – Добро, девојко! – рече јој мајор. – Не можеш на фронт, али те можемо узети за болничарку. Да видаш ране јунацима… – Хоћу пушку! – поновила је. – За болничарке узмите старије. Хоћу и ја да тучем Турке! Нису имали куд, примили су је. Прошла је тест пред комисијом коју су чинили апотекар Карић, капетан Воја Танкосић и мајор Васић звани Горски цар. Потом је прошла обуку у Прокупљу и Врањској Бањи, а прво учешће у борбама имала је на Црној Чуки и Вељој Глави. Била је прва жена борац у српској војсци. Пролазила...